Vjerujete li u Boga?

Eto, vrlo kratko i jednostavno, izvol'te... Mogucnost diskusije naravno otvorena...

ja ne razumijem to pitanje, naime, morala bih dobro poznavati nacin razmisljanja i stavove osobe koja postavlja to pitanje, pa bih u zavisnosti od toga glasio i odgovor...da...ili...ne
u principu vise naginjem odgovoru ne
glasanje?
jeste li citali "Da Vincijev kod"?ja sam samo gledala dokumentarac u kome izvorni istrazivaci tematike zestoko kritikuju pisca
dvd moze da se kupi u trafikama

mnogi ljudi vjeruju u boga za svaki slucaj, iz konformistickih razloga
naime, sta ako on ipak postoji, a oni, hrabro ne vjerujuci, propuste takvu gotivu kao sto je raj
neki ljudi vjeruju iz infantilnih razloga, boga u psiholoskoj ravni poistovjecuju sa figurom oca, vjera im daje osjecaj da postoji neki vrhovni autoritet, cime na neki nacin skidaju i odgovornost sa sebe sto se tice mnogih stvari
ima ih koji vjeruju da bi tako na drustveno prihvatljiv nacin izasli na kraj sa egzistencijalnom krizom, sa vjecnim pitanjima, sa svijesti o prolaznosti, sa tjeskobom
i
da da
razlozi su bitni
moje pitanje je:
zasto vjerujete?

kako vjerujete?

Bože sačuvaj!
Nisam znala da si takva lujka. Je li ti to Mrki napunio glavu svom tom filozofijom?

zasto vjerujes?
kako vjerujes?

Moja preporuka:"Procitajte Bibliju, iako niste vernici!"

Počinjem da čitam "Novi zavjet" u ponedeljak, pa ćemo da vidimo...

bice zanimljivo ako, recimo, citiras neki odlomak koji ti je posebno zamimljiv, ili koji bismo mogli prokomentarisati
ili mozda neki koji te zbunjuje i nije ti jasan
mozemo malo prodiskutovati o tumacenjima

a sta ako je i ateizam neka vrsta religije
i ateista zauzima odredjeni stav prema ideji boga
kao i sve religije

ideja o duhovnom bitku je duboko, arhetipski, ukorijenjena u svijesti covjeka
ona se na neki nacin, kroz razna predanja i tumacenja, preoblicila u ideju o bogu kao gospodaru, strogom ocu, bogu kao sveznajucem, bogu kao hrabrom ratniku, bogu kao sudiji, bogu kao svemogucem...kao covjeku

ljudska masta je zakazala gadno

preuzeto sa foruma "kafanica":

Ima li zivota posle rodjenja??


U majčinoj utrobi razgovaraju, još nerođeni, blizanci. Jedan od njih je verujući, a drugi neverujući.

Neverujući mališan: Veruješ li u život posle rođenja?

Verujući mališan: Pa, naravno! Svima je jasno da postoji život posle rođenja. Mi smo ovde samo zato da bismo postali dovoljno snažni i da bismo se valjano pripremili za ono što nas docnije čeka.

Neverujući mališan: Ma, to je glupost! Nikakav život posle rođenja niti postoji niti može postojati! Možeš li uopšte i da zamisliš kako bi taj život mogao izgledati?

Verujući mališan: Ne znam baš sve pojedinosti, ali verujem da će tamo biti više svetlosti i da ćemo, možda, sami hodati i svojim ustima jesti.

Neverujući mališan: E, kakva besmislica! Nema šanse da sami hodamo i da svojim ustima jedemo. To bi bilo zaista smešno!Pa, mi imamo pupčanu vrpcu koja nas hrani. Znaš, hteo bih nešto veoma ozbiljno da ti kažem: život posle rođenja ne može postojati i zbog toga što je naš život – pupčana vrpca – i inače suviše kratak.

Verujući mališan: A ja sam siguran i da može i da postoji. Samo što će sve biti malo drugačije, nego što je sada. Ja to zaista mogu da zamislim.

Neverujući mališan: Ali, niko se nikada nije otuda vratio! Život se jednostavno završava rođenjem. I uopšte, život – to ti je samo ogromno stradanje u tami.

Verujući mališan: Ne i ne! Zaista se ne slažem s tobom. Ne znam tačno kako će izgledati naš život posle rođenja, ali, u svakom slučaju, znam da ćemo videti mamu i da će se ona pobrinuti za nas.

Neverujući mališan: Mamu? Zar zaista veruješ u mamu? Ma, gde se to ona uopšte nalazi?

Verujući mališan: Ona je svuda i u svemu oko nas. Mi u njoj prebivamo i zahvaljujući njoj krećemo se i živimo. Bez nje mi jednostavno ne možemo postojati.

Neverujući mališan: E, to je stvarno totalna besmislica! Ja nisam video nikakvu mamu i zato je očito da ona jednostavno i ne postoji.

Verujući mališan: Ne mogu se nikako s tim složiti. Jer ponekad, kada sve unaokolo utihne, čujem je kako poje i osećam kako posmatra ovaj naš svet. Čvrsto verujem da će naš pravi život početi tek nakon rođenja. A ti?

Ovo je oooodlično ko god da je pisao !

zvrc ::

preuzeto sa foruma "kafanica":

Ima li zivota posle rodjenja??


U majčinoj utrobi razgovaraju, još nerođeni, blizanci. Jedan od njih je verujući, a drugi neverujući.

Neverujući mališan: Veruješ li u život posle rođenja?

Verujući mališan: Pa, naravno! Svima je jasno da postoji život posle rođenja. Mi smo ovde samo zato da bismo postali dovoljno snažni i da bismo se valjano pripremili za ono što nas docnije čeka.

Neverujući mališan: Ma, to je glupost! Nikakav život posle rođenja niti postoji niti može postojati! Možeš li uopšte i da zamisliš kako bi taj život mogao izgledati?

Verujući mališan: Ne znam baš sve pojedinosti, ali verujem da će tamo biti više svetlosti i da ćemo, možda, sami hodati i svojim ustima jesti.

Neverujući mališan: E, kakva besmislica! Nema šanse da sami hodamo i da svojim ustima jedemo. To bi bilo zaista smešno!Pa, mi imamo pupčanu vrpcu koja nas hrani. Znaš, hteo bih nešto veoma ozbiljno da ti kažem: život posle rođenja ne može postojati i zbog toga što je naš život – pupčana vrpca – i inače suviše kratak.

Verujući mališan: A ja sam siguran i da može i da postoji. Samo što će sve biti malo drugačije, nego što je sada. Ja to zaista mogu da zamislim.

Neverujući mališan: Ali, niko se nikada nije otuda vratio! Život se jednostavno završava rođenjem. I uopšte, život – to ti je samo ogromno stradanje u tami.

Verujući mališan: Ne i ne! Zaista se ne slažem s tobom. Ne znam tačno kako će izgledati naš život posle rođenja, ali, u svakom slučaju, znam da ćemo videti mamu i da će se ona pobrinuti za nas.

Neverujući mališan: Mamu? Zar zaista veruješ u mamu? Ma, gde se to ona uopšte nalazi?

Verujući mališan: Ona je svuda i u svemu oko nas. Mi u njoj prebivamo i zahvaljujući njoj krećemo se i živimo. Bez nje mi jednostavno ne možemo postojati.

Neverujući mališan: E, to je stvarno totalna besmislica! Ja nisam video nikakvu mamu i zato je očito da ona jednostavno i ne postoji.

Verujući mališan: Ne mogu se nikako s tim složiti. Jer ponekad, kada sve unaokolo utihne, čujem je kako poje i osećam kako posmatra ovaj naš svet. Čvrsto verujem da će naš pravi život početi tek nakon rođenja. A ti?

Po ovome neko je morao napumpati nasu mamu, sto nijedna monoteisticka religija ne propovjeda

Procitao sam Bibliju, jednom, i poceo sam citati Kuran, i svima preporucujem da pogledate "Zeitgeist", film, moze se besplatno gledati na netu, smao ukucate u Google . Sve je itekako dobro objasnjeno.

Moje misljenje je da svi u nesto vjerujemo, ali ljudi koji nemaju volje, maste, vremena i sl. da pronadju svoje idole, prate vec utaban put religije. Kao sto ni nacionalnost ne mozemo birati pri rodjenju, tako ne mozemo ni religiju, jer ono sto nas uce roditelji, ostaje nam u glavi za zivot. Ali hocemo li malo vise potraziti, ili samo primati vjeronauke zdravo za gotovo, to je do nas.

jel možeš molim te malo bolje objasniti ovu svoju rečenicu:"prema ovome neko je morao napumpati našu mamu,što nijedna monoteistička religija ne propovjeda"

Pa ovo poredjenje je nepotpuno, jer malisani u utrobi pricaju o majci od koje su oni nastali, ali majku je moralo nesto oploditi, muskarac (boga niko nije oplodio po Bibliji ), ili sto je jos gore, umjetna oplodnja (sto crkva nikako ne podrzava). Znaci prica je zanimljiva, al' nema veze sa religijom

pa jeste poređenje nije potpuno ali može se iz priče izvući pouka koja se može odnositi i na religiju.........

VJERUJEM JER LJUBAV BOZIJU SVAKI DAN U SVOME ZIVOTU OSJECAM !
I ZAHVALNA SMA MU NA SVEMU STO MI JE DAO!
A ne razumijem pitanje kako vjerujem?