Desanka Maksimović

Nad knjigom bajki

Decace, priznajem ti, ni za mene nema
u svetu stvari ni mrtve ni neme,
kamenje hoda i pevaju trave;
sve stvari su u svetu zive, i goleme,
sve govore i imaju ljudske oci prave.

I meni svet se cini pun stvorenja,
pun stvorenja o kojima govore price.
I ja, u pravdu imam poverenja
i volim onog koji je prorice.

I ja verujem pobediti mora
dobro sto krete sa zlim da se tuce.
Pobedice dobri, nema razgovora,
ne mora imati ni prut cudotvorni,
ni cizme krilate, niti zlatne kljuce.

Kad dobri samo stigne u carstvo mraka,
sve ce poceti tamo da se sija,
izletece ptice svud iz krletaka.
Carstva mraka nestace svakako,
oduvek sam verovala i ja.

Ne prevrci unapred listove, citaj mirno:
dobri ce stici na vreme, kako ne bi,
i oslobodice tri suznja nejaka.
Kad svi pomisle: pobedi car mraka,
smozdice ga dobri, a za ljubav tebi.

Za ljubav tebi nece biti skoro
nigde u svetu coveka opaka,
ni zloga dela gdegod zapoceta.
Za ljubav tebi bice srecna svaka
zemlja, odavde - pa do kraja sveta.

Strepnja

Ne, nemoj mi prici! Hocu izdaleka
da volim i zelim oka tvoja dva.
Jer sreca je lepa samo dok se ceka,
dok od sebe samo nagovestaj da.

Ne, nemoj mi prici! Ima vise drazi
ova slatka strepnja, cekanje i stra'.
Sve je mnogo lepse donde dok se trazi,
o cemu se samo tek po slutnji zna.

Ne, nemoj mi prici! Nasto to, i cemu?
Izdaleka samo sve k'o zvezda sja;
izdaleka samo divimo se svemu.
Ne, nek' mi ne pridju oka tvoja dva

Ko hoce da dozivi cudo

Ko hoce da dozivi cudo
mora imati srce nevino
kao mleko,
ne sme biti uobrazenko
jer takvu stvoru
doziveti cudo je tesko.

Ko hoce detinju radost da nadje
mora umeti da oprosti
onom ko mu podmece klopke i zamke,
i one ce se pretvoriti
u kocije i ladje
i u sanke.

Ko hoce da dozivi cudo
mora se radovati kao laste,
mora mu biti dato
da moze i zaplakati obilato
i kad do decaka vec odraste.

Ko hoce da dozivi cuda
mora verovati da ona postoje
u svetu svuda,
da pokraj zvezda sto ih vidimo
i nevidljive zvezde se roje.

Mora verovati medj' glasovima
koji dopiru do naseg uha
u tiho vece
da ih jos isto toliko ima,
da i pesma za koju nemamo sluha,
svaki cas ukraj nas protece.

Ko hoce da dozivi cudo
ne sme zgaziti na stazi mrava,
ne sme kamenom ptice da tuce,
jer od dvoraca gde cudo spava,
ta nezna bica cuvaju kljuce.



Sreca

Ne merim vise vreme na sate,
ni po suncevom vrelom hodu;
dan mi je kad njegove se oci vrate,
a noc kad ponovo od mene odu.

Ne merim srecu smehom, ni time
da li je ceznja moja od njegove jaca;
sreca je meni kad bolno cutim s njime,
i kad nam srca biju ritmom placa.

Nije mi zao sto ce zivota vode
odneti i kaplju moga zivljenja;
sad neka mladost i sve neka ode;
on je zadivljen stao kraj mene.