Počeo eksperiment CERN-a

Veliki sudarač Hadrona

Odavno jedan naučni eksperiment nije privukao veću pažnju svetske javnosti, niti su subatomske čestice izazvale veće uzbuđenje.



Veliki sudarač hadrona

Naime, Evropski centar za nuklearna istraživanja u Ženevi, poznat kao Sern (CERN), uspešno je pustio u pogon Veliki sudarač hadrona - ogromni akcelerator koji bi naučnicima mogao da pruži uvid u suštinu materije koja nas okružuje i od koje smo i sami sačinjeni, ali i tajne nastanka svemira.

Prva faza je uspešno završena - snop protona, čestica koje zajedno sa elektronima i neutornima čine atome, jutros je, niskim intenzitetom, propušten kroz veliki sudarač hadrona, kružni tunel dugačak 27 kilometara. U narednoj fazi, snop protona kroz tunel će biti propušten u suprotnom smeru, kako bi naučnici imali priliku da se pobliže upoznaju sa karakteristikama tog ogromnog akceleratora na čijoj su izgradnji radili punih pet godina.

Konačna namena Velikog sudarača je da - kako ime sugeriše, omogući sudar dva snopa protona, koji će se kroz tunel kretati u suprotnim pravcima brzinom koja je gotovo istovetna brzini svetlosti, pri temperaturi od oko minus 270 stepeni celzijusa.

Neotkrivene čestice?

Šta je uopšte svrha sudara protona? Objašnjenje je pokušao da da novinar BBC-jeve naučne redakcije Mat Mekgrat:

"Sudariće ih u nadi da će tako dobiti nove do sada neotkrivene čestice. Ako budu imali sreće, tako će potvrditi postojanje čestice koja se zove Higsov bozon. Teorija pretpostavlja da ta čestica postoji, ali nju do sada niko nije otkrio. Veruje se da je upravo ta čestica, Higsov bozon, ključna za fenomen težine, odnosno da njena interakcija sa drugim česticama daje masu svemu što postoji."


Naučnici u Sernu

Naučnici će biti jednako uzbuđeni i ako ne potvrde postojanje Higsovog bozona, jer bi u tom slučaju, kako kažu, morali da razvijaju nove teorije o suštini materije.

Ukratko, džinovska mašina koja je puštena u pogon može da se poredi sa izuzetno moćnim mikroskopom, koji bi naučnicima mogao da pomogne da bolje shvate od čega se sastoje i kako funkcionišu atomi.

"Neka vrsta vremeplova"

Medjutim, ni to nije sve. Čitava stvar može da se poredi i sa vremeplovom, kaže Mat Mekgrat:

"Kažem vremeplov zato što će on omogućiti naučnicima da ponovo stvore uslove koji su postojali samo jedan bilioniti deo sekunde posle Velikog praska. On se dogodio pre 13,7 milijardi godina, kada je nastao svemir i sve oko nas, planete i zvezde, i na kraju krajeva materija od koje smo mi sačinjeni."

Doduše, nisu baš svi oduševljeni zbog puštanja sudarača u rad.

Ima fizičara koji strahuju da bi za koji mesec ili godinu, nakon sudaranja protona, mogla da nastane crna rupa koja bi progutala i akcelerator i Ženevu, i celu plantu.

Možda kasnije

Naučnici koji rukovode projektom ne spore da bi u kasnijim fazama eksperimenta u akceleratoru na trenutak mogle da nastanu sićušne crne rupe - ali kažu da su sigurni da će one nestati pre nego što bilo šta progutaju.


Putanja akceleratora ispod Ženeve

Doktor Dejvid Evans, stručnjak za subatomsku fiziku, tvrdi da je veliki sudarač hadrona potpuno bezbedan:

"Postoje mnogo moćnije čestice koje stalno udaraju u Zemlju i udaraju je otkako je nastala, pa je ipak nisu uništile. Ne radimo, dakle, ništa što ne postoji u prirodi. Sve što radimo je da te sudare sprovodimo pod kontrolisanim uslovima, kako bismo mogli da ih proučavamo", kaže za BBC doktor Dejvid Evans.

On je, inače, jedan od oko sedam hiljada fizičara iz celog sveta koji trenutno rade na projektu Serna.

IZVOR:
BBC.co.uk